REČ PO REČ : AKADEMIK SVETISLAV BOŽIĆ

„Razgovor sa ljudima je  lekovit, pomaže čoveku da neku tamu iz sebe istera i dodje do neke male, ali dovoljne, svetlosti da u tom danu zahvati dovoljno smisla da živi i za sledeći dan “, istakao je Božić. Akademik Svetislav Božić je kompozitor, profesor na Muzičkoj akademiji  i član SANU. U njegovom opusu je preko 300 kompozicija različitih žanrova, od solističkih, kamernih, horskih, orkestarskih do vokalno instrumentalnih. Muzika je u maloj Loznici, gde je rođen, veoma rano ušla u njegov život a onda ga je ta muzika odvelu i do Beograda gde živi i stvara.

„Stvaralaštvo, promišljanje, odgovor na življenje počiva na postulatima koji izaze iz stanja čovečnosti. Teško je to sve posložiti i definisati  jer je čovek složena, veoma složena pojava, ne može se suziti, a može se mnogim elementima sa strane, beskrajno, u korist svoje štete proširivati, na njegov privid da na nešto utiče. Veoma je važno, po mom iskustvu, a i mnogih drugih, je da čovek oseti koji je to teren kojim se može kretati, na kom terenu je dobrodošao saputnik, gost, sa kim može da razgovara namanje vređajući i sebe i sve oko sebe.“, kaže Božić u intervjuu za emisiju “Reč po reč” TV Palma plus

ŽIVOT JE NAJSLOŽENIJI ZADATAK

Profesor Božić kaže da je život najsloženiji zadatak za svako živo biće, čoveka naročito, jer mu je dat kao dar koji mora sačuvati i predati onima koji dolaze i zato je teško ostati u dobrim merama i dobrim odnosima. „Stvarnost mami čoveka da izađe van svojih granica i svojih medja i da se učini pametnijim no što jeste i da mu se učini da je sve tako lako i bajkovito a ništa baš nije tako.

Život je veoma ogrubeo stavri su se strašno ubrzalo i živimo u takvom vremenu ukojem se niko ne seća ni svog jučerašnjeg dana. Ja sam pošao za muzikom ne razmišljajući da će to biti posle biti veoma važno toliko  prisutno i zauzeti mnogo vremena u mom životu. Ni najveći stvaraoci koji su se bavili ovim zanatom nisu do kraja razumevali tu vrstu Božijeg dara“.

OKRENUT HORSKOJ DUHOVNOJ I SVETOVNOJ MUZICI

U svom stvaralaštvu okrenut je horskoj duhovnoj i svetovnoj muzici. a često se oslanjao i na radove Crnjanskog, Rajka Petrova Noga, Matije Bećkovića… „Svi oni su se pojavili da pruže utehu i radost nama i  onima koji dolaze, koji budu razumeli, da se preko njih i mi smirujemo i koačamo urednije kroz stvarnost i ovozemaljski život. Muzika koju stvaram je saglasje sa sagovrnicima koje nikada niste sreli  ali je interferencija njihovih pulsacija ihje vodila da se negde upoznaju. Ljudi, trajući na ovaj način, dobijaju tek na značaju i intenzitetu.

Baveći se horom ja sam zagrlio nešto što me je spasilo od „smrti“ i vulgarnog traženja za nečim boljim koje  se nikda neće pojaviti“, izjavio je akademik Svetislav Božić. Profesor Božić podseća da umetnost još postoji, da se nismo udaljili od svega toga već da i dalje postoje ljudi koji su vezani mislima i genetskom sentimentalnošću i odanošću višega reda. Samo je pitanje da li će oni koji ih budu videli  prepoznati u njima i lek i milost i spasenje jer su svojom dobrotom omogućili da ne prozle ostale, čuvajući u sebi lepotu i dostojanstvo.

„U  mom slučaju najčešće su to bila horska dela, jer se čovek, pogotovo sa naših prostora iz Srbije gde je bilo mnogo stradanja, glasom upinjao da bude prisutan, da da znak da je živ, da nije zamro ni on ni njegov jezik ni kultura.  Bez tog njihovog glasa mi danas ne bismo imali sve ovo što imamo danas.  Negde još 90-ih, u to teško vreme uz moje druge poslove, dolazi i Studenica u moj život veoma intenzivno i pomaže mi  osetim veliku radost,  gotovo ne primećujući haos koji je tada zadesio našu zemlju.“ rekao je Svetislav Božić.

NAJVREDNIJA NAGRADA OD PREDSEDNIKA VUČIĆA

Njegova dela izvodjena su u više od 17 zemalja sveta. Ulazak u SANU smatra velik dogadjajem i praznikom u svom životu  a dobitnik je priznaja i nagrada kao što su Orden Karadjordjeve zvezde prvog stepena,  Oktobarske nagrade grada Beograda,  nagrade Vukove zadužbine. „Za mene je svakako najvrednija nagrada Orden Karađorđeve zvezde prvog stepena koju mi je 2022. godine uručio predsednik Srbije Aleksandar Vučić  a to pominjem jer, neko se setio.

Ni pre ni posle niko se nije setio iako su moja dela nastala mnog godina pre nagrade.  Uopšte nagrade  te  spajaju sa narodom, sa kontekstom vremena u kojem živiš i za mene je to najvažnije, da je reč o Srbiji i mojoj vezi sa njom.  Srbija može bez mene ali ja ne mogu bez nje“.  Profesor Božić je i u Inicijativnom odboru za osnivanje Pokreta za narod i državu  i kaže da se nada da će u budućnosti biti dovoljno ljudi koji će svojim životom, delom, stvaralaštvom i svojim srcem nositi tu fatalnu vezu sa Serbiom, bez ostatka.