Bolesti kičmenog stuba bolesti su savremenog čoveka

Oko 80 odsto ljudi u svetu bar jednom u životu doživi bol u leđima. Lumbalni bolni sindrom bolest je savremenog čoveka. Pre svega, zbog toga što sedeći položaj, koji koristi većina ljudi, položaj je koji najviše opterećuje kičmu.

-Ima nekoliko kategorija lumbalnog bolnog sindroma. Većina ljudi, oko 80 odsto, doživi bol u leđima, odnosno u krstima i slabinama, 5 do10 odsto bola se odnosi na išijadični nerv, a samo 5 odsto zahteva hirušku intervenciju – rekao je primarijus doktor Momir Jovanović, neurohirurg Opšte bolnice u Ćupriji.

UZROCI

Postoji mnogo uzroka lumbalnog bolnog sindroma. Pre svega, genetsko nasleđe. Pre petnaestak godina utvrđeno je da ljudi koji imaju slabost vezivnog tkiva češće oboljevaju od bola u leđima i radikularnog bola, a imaju i povišen srčani pritisak ili neku bolest srca. Nasleđe utiče i na proces starenja, jer je kod nekog brži, a kod nekog sporiji.

-To okoštavanje koje se dešava u slabinskom ili u grudnom delu kičme može da uzrokuje pritisak na nervne i mišićne strukture i da dovede do bola. Jedan od uzroka lumbalnog bolnog sindroma je i način života. On je češći kod ljudi koji vreme uglavnom provode sedeći, imaju prekomernu težinu ili neke hronične udružene bolesti – dodao je dr Jovanović.

EKONOMSKI ASPEKT

On je u emisiji “Hipokrat” rekao da je za njega bilo zapanjuće kada je spoznao da je ekonomski aspekt lumbalnog bolnog sindroma vrlo značajan. Na primer, u Americi, ekonosmki gubitak od bola u leđima je treći posle cerebrovaskularnih i malignih bolesti, što je, verovatno, slučaj i u Srbji.

-Mnogo parametara utiče na ekonomski aspekt lečenja takvih pacijanata. Oni često odsustvuju s posla, zahtevaju bolovanje, pa i sa tog aspekta moramo sagledati lumbalni bolni sindrom i, naravno, da pomognemo ljudima da preveniraju te gobe koje će svakako doći, ali da budu takve da ne traju dugu i da možemo da ih vratimo na posao – izjavio je dr Jovanović.

LEČENJE

Gost dr Jasmine Spasojević savetovao je pacijentima da se najpre jave izabranom lekaru, koji će da definiše uzrok bola i da ih uputi specijalisti.

-Veliki procenat, preko 80 odsto lumbalnog bola, su neke mehaničke stvari koje mogu da se otklone, poput denivilacije kukova, nepravilnog položaja, sedenja s prekršenim nogama i slično – naveo je dr Jovanović i dodao da to sve može da se prevenira već na nivou lekara opšte prakse.

Potrebno je da pacijent uradi rentgen snimak kičme i rentgen snimak kukova. Ako bol ne prestaje na analgetsku terapiju, onda se “poseže” za savremenijim diagnostičkim procedurama.

-Dijagnostici i lečenju od strane neurohirurga urgentno treba da se pristupi kada postoji bol koji ne prestaje ni na šta, kada pacijent ne može da hoda na prstima, kada imamo utrnulost oko polnog organa i čmara, kada postoji slabost jedne noge i nekontrolisano mokrenje. To su indikacije kada mora da se radi u prvih 6 do 48 sati. Ako imamo neurološki deficit koji ne ispratimo dovoljno dobro u prvih 48 sati, velika je šansa da se taj deficit u potpunosti ne vrati – poručio je dr Jovanović.

Dodao je da je većini pacijenata potrebno konzervativno lečenje, a da operativno zahteva oko 15 odsto pacijenata. Znači, većina pacijenata će uzimati analgetsku terapiju, čak nekad kombinaciju analgetika sa opijatima, ići će na fizikalnu terapiju i moraće da promene način života.

-Naš cilj je da pacijenta vratimo normalnim aktivnostima. Suština je da pacijent što pre stane na noge i da što pre počne da se oporavlja, da počne da se kreće i da bude aktivan – zaključio je dr Jovanović.