FENOMEN ZVANI DESINGERICA: Bivši košarkaš i tattoo majstor, a sada popularni izvođač
Bizarni nastupi, loš turbofolk, hip-hop ili možda nešto sasvim drugačije?
Dragomir Despić Desingerica, rođen 1993. godine u Beogradu bivši košarkaš i tattoo majstor, 2022. godine snima svoj prvi singl i od tada njegova popularnost, u kratkom roku, počinje vrtoglavo da raste. Prepoznatljiv po svojim bizarnim nastupima u kojima pljuje publiku, udara po glavi patikom, ili na opšte zadovoljsvo, struže po prisutnima kačkavalj. U čemu je tajna njegove izuzetne popularnosti?
Za potrebe ove kolumne preslušala sam njegov opus i priznajem nakon tri videa osetila sam bol u moždanim ćelijama. Ruku na srce, i moji roditelji su nekada slično reagovali na moj heavy metal, bili su prinuđeni da slušaju Iron Maiden i Metallica do krajnjih granica podnošljivosti, kada bi im dozlogrdilo demonstrativno bi ušli u moju sobu i oduzeli bi kasetofon. Da pojasnim neupućenima, metal muzika se sluša na način što se zvuk odvije na najače, u protivnom iluzija nema smisla. Sve u svemu, kako da osuđujem Desingericu i hiljade i hiljade njegovih vernih, uglavnom maloletnih poklonika?
Njegovu muziku mogu opisati kao mešavinu lošeg hip-hopa i još lošijeg turbofolka, prezentovanu na nekom bazičnom nivou, sa banalnim, jeftinim tekstovima, ,,na prvu loptu”, bez ikakvih umetničkih kvaliteta, ili ih ja bar ne uviđam. Ali njegova interpretacija ima određen kvalitet koji se ogleda u njegovoj autentičnosti, sirovosti, ogoljenosti. Njegova posebno harizmatična ličnost je tajanstveni začin koji dovodi do ludila. Način na koji on donosi svoje autorsko delo ima sličnosti sa napred pomenutom heavy metal scenom, sličnost je u ispoljenoj energiji. Tako da me Despić ponajviše podseća na nedavno preminulog Ozzy Osbourne.
Despić je odraz generacija rođenih za vreme najtežih sankcija, odraslih na agresivnim video igrama, koji nikada nisu čitali lektiru, već su prežvakane radove skidali sa interneta. Generacije onih koji ga slušaju su ona naša deca naučena da imaju svoj stav. To su oni koji znaju da neće biti kažnjeni kada naprave glupost u školi, već naprotiv njihovi roditelji će radije iskritikovati nastavnike. Ja se kristalno sećam da sam u sličnim godinama prisustvovala koncertu zagrebačke grupe Psihomodo pop, u kultnoj jagodinskoj diskoteci Supernova, kada je frontmen, u sred nastupa svima pokazao svoju golu zadnjicu, i nama je to bilo sasvim coll.
Mladost voli buntovnike koji prkose mediokritetu, to je energija koja nosi i greje, bez potrebe da se analizira da li je ispravna ili nije. Verovatno je razlog tome što se tako ublažava učmalost svakodnevnice. To je sva tajna našeg Desingerice.
Biserka Jakovljević, psihoterapeut
