ĐURĐEVDAN: Praznik radosti, ljubavi i zajedništva
Romi iz jagodinske Žanove ulice Đurđevdan obeležavaju kao dan kada se slave život, ljubav i tradicija, a najvažnije im je negovanje zajedništva.
Ozarena lica, obasjana vatrom, smeh, igra i pesma odzvanjali su sinoć Žanovom Ulicom, a miris jagnjadi, mesa sa roštilja i brojnih đakonija sa bogatih trpeza širio se celom mahalom, jer su jagodinski Romi dočekivali Đurđevdan do ranih jutarnjih sati.
-Najvažnija je vatra, jer je ona simbol radosti, sreće, ljubavi, zdravlja i toplote. Večeras uz nju dočekujemo Đuđevdan, a sutra će na stolovima svake kuće da bude jagnjeće pečenje. Iako je sreda, Đurđevdan ne može da prođe bez jagnjeta – rekao je sinoć za portal TV Palma Plus Dejan Stojičević.
Da se tradicija prenosi s generacije na generaciju potvrdila nam je Teodora Veselinović (24), koja je rekla da mladi cele godine s nestrpljenjem iščekuju ovaj dan, jer ga, uz pesmu i igru, obeležavaju sa rođacima i prijateljima.
-Sačuvali smo i tradiciju da na Biljani petak odlazimo u šume i beremo cveće od kojih pravimo venčiće i kitimo kapije i kuće. U njih obavezno stavljamo grab da bi se momci “grabili” za devojke i dren da bi porodica bila zdrava – rekla je Teodora.
I Anastasija Andrejić je kazala da je najbitnije da se nastavi tradicija i da je prenesu na njihovu decu.
-Najvažnija je sloga među nama Romima, kao i jedinstvo i lepi običaji. Veridbe, svadbe. Još uvek negujemo u tradiciju branja cveća na Biljani petak, jer se veruje da bilje tog dana ima posebnu moć zaštite i zdravlja – kazala je Anastasija.
Nakiju Zekiriju ostao je žal za vremenima kada se Đurđevdan slavio tri dana, za duhom sreće, koji je u starijim generacijama budio ovaj verski praznik i za običajima koji su se izgubili pre petnaestak godina.
-Kada smo bili deca, mnogo smo se radovali ovom prazniku. Pred slavu, kuće su se čistile i krečile, Titova slika je bila okačena na svakoj kući, a ograde i vrata krasili su cvetni venčići. Ujutru bismo odlazili na reku da se kupamo, jer se verovalo da se tako telo „čisti“ od loše energije, uveče bismo dočekivali Đurđevdan, sutradan ga slavili, a trećeg dana ga ispraćali tako što smo iz Ciganske male, koja je bila mnogo veća, tri puta išli do “Male pijace” i nazad. Majka bi mi uvek oblačila novo odelo… – naveo je Zekiri setnim glasom, a mladoj generaciji poručio da nastave da neguju tradiciju, jer je ona najvažnija u životu.
Iako su se neki običaji tokom vremena izgubili, jagodinski Romi i dalje čuvaju svoj identitet, slave svog svog sveca, ali i život, zajedništvo i veruju u bolju budućnost.
