Jagodina ispratila svog Gileta: Poslednji pozdrav glumcu koji nikada nije zaboravio rodni grad
Glumac Dragiša Milojković Gile koji je preminuo 31. jula u 56. godini, posle kraće bolesti sahranjen je na Gradskom groblju u Jagodini.
Dragiša Milojković rođen je 12. maja 1971. godine u Jagodini, gde je završio i Gimnaziju “Svetozar Marković”. Glumu je diplomirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Petra Banićevića.
Neizbrisiv trag
Milojković je iza sebe ostavio bogatu karijeru u pozorištu, na televiziji i filmu. Bio je dugogodišnji član Beogradskog dramskog pozorišta, a publici je poznat i po ulogama u domaćim televizijskim ostvarenjima, poput serija „Seljaci“, „Mješoviti brak“, „Zvezdara“, ali i po brojnim predstavama koje su izvedene i po 80 puta.
Od svih nagrada, kako je svojevremeno govorio, najdraže su mu bile nagrade Milena Pavlović – Barili za „Mister dolara“, nagrada publike na „Nušićevim danima“, kao i za debitantsku ulogu za film „Pokondirena tikva“.
Igrao je sa Vesnom Čipčić, Nebojšom Glogovcem, Mićom Tomićem, Pepijem Lakovićem. Često je govorio o nagradnoj večeri, jer mu je večno ostala u sećanju. Pričao je kako je pored njega s jedne strane stajao Bata Stojković, a s druge Ana Sofrenović i Nikola Đuričko. Rado se sećao i kako je odigrao „Pijanistu“, a naročito je bio ponosan kada je glumac Ivan Bekjarev izašao na scenu i uručio mu povelju pred 500 ljudi.
Jagodina u srcu
Milojković se uvek vraćao u Jagodinu, jer je, kako je govorio, ona za njega bila izvor dobre energije i uspomena. Pre dve godine u svojoj kući u ulici Hajduk Veljka broj 15 u Jagodini otvorio je „Porodičnu sobu“, u kojoj bi „otvorio“ svoje plemenito srce svakome ko je, kroz sačuvane predmete i njegovu priču o njima, hteo da se upozna sa životom njegove porodice.
Na njenim zidovima bile su fotografije pradede Radojka, dede Dragiše, oca koji nosi isto ime, koje je i on dobio na rođenju, zatim fotografije bake Miluške, majke Radmile. Gitara Giletovog oca, klavir, rekvizit dede koji je bio svetski poznat iluzionista, knjiga „Ja, moj otac“ u kojoj je opisao kako je stradao njegov otac, samo su deo stvari koje je poznati glumac izložio.
Bio je srećan što je otvorio „Porodičnu sobu”, jer je u njoj, kako je govorio, našao sebe, ali i sačuvao sećanje na svoje pretke. Kao što je on sačuvao sećanje na njih, tako bi i Jagodinci trebalo da pamte “svog Gileta” ne samo po njegovom izuzetnom glumačkom talentu, već i po toplini, iskrenosti i skromnosti, kao čoveka koji je, uprkos blistavoj karijeri, u svom srcu ponosno nosio svoj grad i rado mu se vraćao.
