VELIKA GOSPOJINA – Praznik koji kod vernika budi nadu u večni život
Velika Gospojina posvećena je Uspenju Presvete Bogorodice, a u srpskom narodu ovaj praznik prate brojni običaji i verovanja koja se prenose generacijama.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeleževaju Veliku Gospojinu, jedan je od najvećih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici, koji sve verujuće podseća na crkveno predanje po kome je ona nakon završetka svog zemaljskog života predala dušu svom sinu, Gospodu Isusu Hristu, i vaznela se u nebesa.
Sam naziv praznika – Uspenje – simbolično govori o prelasku iz zemaljskog života u večnost. Zato ovaj dan u sebi objedinjuje žalost zbog njene smrti, ali, kako Pravoslavna crkva ovaj događaj praznuje kao njeno uspenje i prelazak u nebeski život, Velika Gospojina istovremeno je i praznik koji govori o završetku zemaljskog života i nadi u večni život.
Narodni običaji
Prema narodnim običajima, Velika Gospojina nije dan za teške poslove. Veruje se da tada ne treba raditi kućne poslove, niti započinjati nešto novo.
Posebno se ženama savetuje da na ovaj dan ne započinju nove poslove, već da, eventualno, završe ranije započete.
U nekim delovima Srbije još uvek postoje običaji koji se povezuju sa vodom i bosiljkom. U srpskoj tradiciji bosiljak zauzima posebno mesto i često se naziva božjom biljkom.
Zbog toga postoji verovanje da na Veliku Gospojinu u jelo treba dodati malo bosiljka i poslužiti ga ukućanima. Prema narodnom verovanju, na taj način se priziva zaštita Presvete Bogorodice i čuva dom od zla.
Veruje se i da lekovito bilje ubrano u vreme Velike Gospojine može doneti zdravlje i blagostanje porodici. U ovom periodu tradicionalno se beru različite lekovite biljke, ali i borovnice.
Presveta Bogorodica u narodnom verovanju ima posebno mesto kao zaštitnica bolesnih. Zato su u prošlosti, a ponegde i danas, ljudi na Veliku Gospojinu odlazili na izvore lekovite vode, gde bi se umivali sa nadom u zdravlje i ozdravljenje.
Postoji i verovanje da su jaja koja se sakupljaju u ovom periodu kvalitetnija i da mogu duže ostati sveža.
Međugospojinci
Sa Velikom Gospojinom počinju i takozvani Međugospojinci ili Međudnevnica – period između Velike Gospojine i Male Gospojine, koja se praznuje 21. septembra.
U narodnoj tradiciji ovaj period smatra se posebno pogodnim za sakupljanje lekovitog bilja, za koje se veruje da tada ima naročitu snagu.
Velika Gospojina ove godine u petak – trpeza je posna
Velika Gospojina ove godine pada u petak, a petak je prema pravilima pravoslavnog posta, posni dan.
Zbog toga bi i trpeza povodom ovog velikog praznika trebalo da bude posna.
