ŽIKA ŠARENICA ZA PALMU PLUS

Živorad Nikolić, javnosti poznatiji pod nadimkom Žika Šarenica, je srpski voditelj i urednik čija karijera traje više od 40 godina. Maštao je kao dečak da bude profesor, sveštenik, da svira na harmonici, ali ga je život odveo na potpuno drugu stranu, ispred malih ekrana.

„Radio sam ja kao profesor u jednoj školi, predavao ruski jezik koji sam završio na Filološkom fakultetu. Ali posle nekog vremena, malo mi je to dosadilo, izgledalo je kao neki krug kojim se krećem. To je važno i plemenito zanimanje, ali moj karakter i duh i moja radoznalost nisu bili zadovoljni. Želeo sam nešto dinamičnije, zanimljivije. Tu je uskočio moj prijatelj pesnik Boško Ruđinčanin koji mi je predložio da radim na radiju u Vrnjačkoj Banji i rekao sam, što da ne. I to mi se jako dopalo“.

OTAC ŽELEO DA OSTANEM NA SELU

Žika je bio je posebno vezan za oca koji je teško prihvatio da Žika neće ostati u rodnom mestu i da se neće baviti poljoprivredom. Ali kako sam kaže, kasnije su to prihvatili i otac i majka i od njih je dobio potpunu podršku za to što radi.

„Jeste, on je bio malo razočaran što ja neću, kako je to red, ostati sa njim na selu i baviti se imanjem i kućom ali brzo sam i od njega i majke dobio zdušnu podršku za sve što sam kasnije radio. Tu mi je i sestra pomgla, jer je i ona otišla na školovanje i on je tada shvatio da su došla druga vremena i onda su se potrudili da nam pomognu koliko god su mogli.“

Karijeru je nastavio na Radiju Beograd, a u jednoj emisiji gost mu je bio Sergej Šestakov, tadašnji glavni urednik Beogradskog programa RTS-a. On mu je predložio da pređe na televiziju i mesec dana kasnije, Žika je počeo da radi u redakciji Jutarnjeg programa a onda i u emisiji “Beogradski program”.

fotoTV Palma Plus

ERA ŠARENICE POČELA 2005

„Nije to bilo kao sada, popiješ par kafa u tri dana i radiš emisiju. Iako sam imao golemo iskustvo na radiju, ja sam učio, razgovarao sa urednicima, lektorima, produkcijom i tek posle tri meseca imao priliku da uradim emisiju. A onda je sutradan usledio kolegijum sa urednicima na kojem smo razgovarli o programu i emisiji. Tu su bili tadašnji čuveni novinari i voditelji, Mića Orlović, Mira Adanja Polak, Bane Vukašinović, Petar Lazović  i dobio sam neke, ne baš pozitivne komentare i kritike na način na koji sam vodio emisiju. Nije mi bilo svejedno, bio sam deprimiran i razmišljao sam da odustanem i da se vratim na radio. Tu je ključnu ulogu odigrao tadašnji glavni urednik Šestakov koji je rekao, samo ti radi i budi svoj, meni se to dopada, a oni će se navići, to mi je jedan od najvrednijih saveta i tako sam ostao“.

Era legendarne Žikine šarenice počela je sa dolaskom Aleksandra Tijanića 2005.

„Radio  sam tada emisiju „Nedeljom u 9“ koja je trajala sat vremena i bila je puna zabave i muzike. A svi su mi rekli kada je on došao, da je to kraj za seljake, kako oni  kažu za tu vrstu programa. Prošlo je nekih 6 -7 meseci, ja sam radio, ništa se nije dešavalo, Tijanić se nije oglašavao. Onda me jednom pozvao na razgovor i ja sam misilio to je to, završavam karijeru. Međutim, desilo se nešto neočekivano, prvo mi je duplirao platu, a onda je produžio emisiju na dva sata i na kraju je nastala Žikina šarenica koja je doživela 1000 emitovanja. Od njega sam mnogo naučio o televiziji i ovom poslu.“

ENERGIJU CRPIM IZ MOJE JASIKOVICE

Žika je posle odlaska u penziju radio još neko vreme na RTS a onda su ga njegov nemirni duh i radoznalost odveli na RTV Pink gde je nastavio sa čuvenom „Šarenicom“ da bi se kasnije oprobao i u drugim formatima na drugim televizijama u emisiji „Sa Žikom po Srbiji“ koja mu je, kako kaže, donela puno zadovoljstva i omogućila da upozna nove ljude i nove krajeve naše Srbije. I nije umoran, kaže, i dalje sa puno entuzijazma radi ovaj posao. Samo ponekad kada se umori, ode u svoju Jasikovicu, da razmišlja i da napuni baterije.

„Obnovio sam porodičnu kuću i tamo često odlazim. To je snaga i životna energija koja drži čoveka. Za moj porodični dom, veže me priča o jednom drvetu koje je, posle smrti moje majke, slomila oluja. Međutim i pored saveta drugih, nešto mi je govorilo da ne treba da ga izvadim, već sam ga samo orezao i ostavio koren “, priča Žika sa suzama u očima. „Nakon par godina drvo je ozelenelo i procvetalo i dan danas cveta, to je bio znak da smo svi deo kosmosa, da smo povezani i da je to neki blagoslov moje majke. I kad god se setim te priče izviru neke jake emocije“ dovršava priču Žika jedva sudržavajući suze.

Žika i dalje radi nesmanjenim žarom a  svojim sadašnjim i budućim kolegama poručuje da strpljivo grade svoj imidž i svoju karijeru i budu iskreni u tom poslu. Da veruju u to što rade i da veruju ljudima, a publika će to prepoznati i uspeh će doći.