Jorgovanka Tabaković: Isplata dela državne pomoći iz Akcionarskog fonda neće uticati na inflaciju
Najavljena državna pomoć penzionerima i punoletnim građanima iz Akcionarskog fonda neće uticati na inflaciju jer je reč o jednokratnim isplatama, izjavila je danas guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković.
Ona je u centralnoj banci Srbije (NBS) na prezentaciji Izveštaja o inflaciji za avgust 2026. rekla da je NBS juče Ministarstvu finansija dala odgovor da kada banke potražuju gotovinu za ove jednokratne isplate građanima, neće biti nikakvih troškova od strane NBS prema bankama kojima je za to potreban novac.
„U mišljenju dajemo i detalj da taj deo gotovine koji je bankama potreban od centralne banke mora da bude odvojen i da ne ulazi u onaj deo uobičajenih zahteva za isplatom gotovog novca koji nosi sa sobom troškove obrade, skladištenja, provere, kao i procene upotrebljivosti i tako dalje“, kazala je Tabakovićeva.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ranije da će od 22. septembra početi isplata punoletnim građanima iz Akcionarskog fonda, od po 6.000 dinara, dok će 14. septembra početi isplata pomoći penzionerima od 20. 000 do 35.000 dinara.
Predsednik je najavio tada i da se svi punoletni građani za pomoć od 6.000 dinara mogu prijaviti od 7. septembra, a da će se sa isplatama početi pod 22. septembra.
U junu se inflacija u Srbiji vratila na nivo pre eneretskog šoka, u julu 1,9 odsto
Međugodišnja inflacija u junu u Srbiji vratila se na nivo pre energetskog šoka, odnosno ispod centralne vrednosti cilja od tri odsto i u julu u uslovima odličnog roda voća i povrća bila 1,9 odsto, izjavila je danas guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković.
Ona je u centralnoj banci na prezentaciji Izveštaja o inflaciji za avgust 2026, koji je Izvršni odbor NBS usvojio početkom meseca, rekla da se čekuje da će inflacija u ovoj godini biti na nižem nivou nego što je projektovano u maju i da će se zadržati u granicama cilja u celom horizontu projekcije.
Tabaković je dodala da je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u drugom tromesečju ubrzao na 3,6 odsto međugodišnje kao rezultat boljih ostvarenja oko početka godine od očekivanja i projekcija privrednog rasta za ovu godinu blago je korigovana navoše na 3,2 odsto.
Prema njenim rečima i pored energetskog šoka, eksterna pozicija je u prvoj polovini ove godine poboljšana u odnosu na isti period prethodne, pri čemu pokrivenost uvoza robe i usluga izvozom dostigao maksimalnih 95 odsto.
Dodala je i da se manji ostvareni deficit tekućeg računa platnog bilansa za oko 30 odsto međugodišnje odražava na niži očekivani deficit na nivou godine, koji u novoj projekciji iznosi oko četiri odsto BDP–a.
„Zahvaljujući jakom regulatornom i makroprudencijalnom okviru za banke i opreznoj monetarnoj politici, očuvana je finansijska stabilnost, što dokazuje i novi istorijski minimum učešća problematičnih kredita u ukupnim kreditima od dva odsto u junu“, rekla je Tabaković.
Izvor: Agencija Tanjug
