MALI: Projekcija rasta za ovu godinu predviđa se na oko 3 odsto, a za sledeću 4,5 odsto
Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali sastao se danas sa delegacijom Misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koju predvodi Anet Kjobe, sa kojima je razgovarao o svim izazovima sa kojima se susreću svetske ekonomije, njihovim uticajem na Srbiju, najnovijim makroekonomskim kretanjima, izgledima i rizicima.
Mali je u Ministarstvu finansija predstavio ključne parametre Srbije u sprovođenju reformi, a povodom trećeg razmatranja sprovođenja ekonomskog programa podržanog aktuelnim Instrumentom za koordinaciju politike, koji je MMF odobrio Republici Srbiji 9. decembra 2024. godine.
On je rekao da su ohrabrujući podaci iz prvog kvartala ove godine kada je reč o rastu BDP-a. Dodao je da podaci iz marta 2026. godine ukazuju na bolje rezultate od očekivanih, a fleš procena ovog kvartala iznosi 3 odsto, značajno iznad prvobitne planirane dinamike, a u skladu sa ostvarivanjem godišnjeg rasta od 3 odsto. Industrijska proizvodnja je premašila očekivanja sa 6,4 odsto međugodišnje, a posebno se izdvaja rast prerađivačke industrije od 11,4 odsto u odnosu na prethodni mesec, desezonirano, u odnosu na februar 2026. godine. Takođe je dodao da je promet u trgovini na malo takođe premašio očekivanja, uz realni rast od 14,0%.
Projekcija rasta za 2026. je oko 3 odsto, a za 2027. se predviđa da će biti 4,5 odsto, ali je, kako je rekao, svestan konzervativnijeg pristupa MMF-a, te razume revidiranje njihovih projekcija rasta.
„Srbija je pronašla svoje izvore rasta. Mi ćemo sledeće godine biti domaćin najveće specijalizovane Ekspo izložbe i velika ulaganja koja prate organizaciju ove manifestacije biće naš dodatni motor rasta na koji snažno računamo“, objasnio je Mali.
On je dodao da fiskalna politika Srbije ostaje čvrsto usidrena u srednjoročnom okviru, sa jasno definisanim ciljem deficita do tri odsto BDP-a u 2026. i 2027. godini, uz njegovo dalje smanjenje na 2,5 odsto u 2028. godini.
Ovaj put, istakao je, obezbeđuje nastavak silazne putanje javnog duga, koji je smanjen sa 44,4 odsto BDP-a u 2025. na oko 41,7 odsto BDP-a trenutno.
„Fiskalni okvir zasniva se na konzervativnom planiranju, primeni fiskalnih pravila za plate i penzije, kao i kontroli rashoda, uz očuvanje prostora za visoke javne investicije“, rekao je on.
Mali je posebno naglasio da je rast javnih investicija strateški usmeren i kompatibilan sa fiskalnom održivošću, na nivou od oko 6,7 odsto BDP-a, što je, ocenio je, jedan od ključnih stubova rasta bez ugrožavanja stabilnosti javnih finansija.
„Stabilnost smo teško postigli i ne bismo je ugrozili ni po koju cenu“, rekao je prvi potpredsednik Vlade.
On je dodao da je Srbija puno radila prethodnih godina na stabilizaciji finansijskog sistema, konsolidaciji fiskalnog sistema i sveobuhvatnim reformama koje nisu bile lake, te da je MMF u svim tim teškim procesima bio pouzdan i čvrst oslonac.
MInistar je istakao da Srbija ostaje posvećena reformamam i evropskom putu i da su sva sprovedena dela ostvarila velike rezultate bidići da je Srbija pre dve godine bila među najbrže rastućim ekonomijama Evrope. Dodao je da i dalje uspeva da održi javni dug na sigurnom nivou, uz povećanje životnog standarda građana i rast kapitalnih investicija.
„…Za sada u svemu tome uspevamo i znamo da MMF vidi naše napore“, poručio je on.
Dodao je da je glavna teme svih susreta energetska bezbednost, ali u skladu sa time i predostrožnosti kojima država reaguje u slučaju svetskih nestabilnosti.
Misija Međunarodnog monetarnog fonda boraviće u Beogradu do 5. maja.
Prvo i drugo razmatranje sprovođenja dogovorenog ekonomskog programa okončani su u junu i decembru 2025. odlukama Odbora izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda o njihovom uspešnom završetku.
Instrument za koordinaciju politike je savetodavnog karaktera i ne predviđa korišćenje finansijskih sredstava. Odobrava se zemljama koje su posvećene reformama i koje sprovode snažnu i kredibilnu ekonomsku politiku.
