Dr Milijana Balević za TV Palma Plus: Vrućine dodatno opterećuju srce, a zamaranje i gušenje mogu biti prvi znaci upozorenja
Srčana slabost se često razvija tiho, a jedan od najvećih faktora rizika je nelečeni povišen krvni pritisak. Kardiolog dr Milijana Balević, načelnica polikliničke službe i dijagnostike Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, govori o tome kako prepoznati prve simptome, kako sačuvati srce tokom letnjih vrućina i koje navike mogu smanjiti rizik od ozbiljnih komplikacija.
Srce ima jednu od najvažnijih uloga u organizmu – obezbeđuje krvotok i snabdevanje svih organa i ćelija kiseonikom i hranljivim materijama. Kada njegova pumpna funkcija oslabi, posledice se ne odražavaju samo na srce, već na ceo organizam.
Prema rečima dr Milijane Balević, srčana slabost predstavlja smanjenje sposobnosti srca da efikasno pumpa krv.
– Srce ne radi uvek sa 100 odsto efikasnosti. Normalne vrednosti pumpne funkcije su oko 60 do 70 procenata, dok vrednosti ispod 40 odsto ukazuju na ozbiljno oslabljenu funkciju srca kojoj treba posvetiti posebnu pažnju – objašnjava dr Balević.
Povišen pritisak – tihi neprijatelj srca
Uzroci srčane slabosti mogu biti različiti, ali se kao jedan od najopasnijih izdvaja arterijska hipertenzija.
– Povišen krvni pritisak je jedan od najpodmuklijih uzročnika srčane slabosti. Godinama može da ne daje jasne simptome, a postepeno oštećuje srce. Zato ga s razlogom nazivamo tihim ubicom – kaže dr Balević.
Među uzrocima su i virusne infekcije, poput koksaki virusa i drugih respiratornih virusa, zatim srčane mane koje nisu na vreme otkrivene, kao i pojedini endokrini poremećaji.
Genetika takođe ima određenu ulogu, ali ne znači da će osoba sigurno oboleti ukoliko postoji porodično opterećenje.
– Ako je neko u porodici imao ozbiljnu srčanu bolest, preporuka je da se najbliži članovi porodice preventivno pregledaju. Danas postoji veoma dobra dijagnostika koja omogućava rano otkrivanje problema – ističe.
Zamaranje i gušenje ne treba ignorisati
Prvi simptomi srčane slabosti često su blagi i zbog toga se zanemaruju.
– Pacijenti najčešće prvo primete da se zamaraju pri najmanjem fizičkom naporu, čak i tokom jutarnje higijene. To je znak za odlazak lekaru. Tu su i gušenje, lupanje ili preskakanje srca, aritmije, nelagodnost ili bol u grudima, kao i dugotrajna malaksalost – upozorava dr Balević.
Dijagnoza počinje detaljnim razgovorom sa pacijentom, nakon čega slede pregled, merenje krvnog pritiska, EKG, a po potrebi ultrazvuk srca i dodatna dijagnostika.
Srčana slabost može da se drži pod kontrolom
Savremena medicina danas omogućava da se napredovanje bolesti uspori.
– Terapija može značajno da uspori ili zaustavi progresiju bolesti, ali je veoma važno ponašanje pacijenta. Neophodni su pravilna ishrana, dozirana fizička aktivnost, dovoljan san, kontrolisan unos tečnosti i smanjen unos soli – kaže dr Balević.
Cilj lečenja je da se pacijent što duže održi u stabilnom stanju i izbegnu pogoršanja koja zahtevaju bolničko lečenje.
Vrućine dodatno opterećuju srce
Tokom letnjih meseci visoke temperature predstavljaju dodatni stres za organizam.
– Organizam se lakše prilagođava temperaturama do oko 27 ili 28 stepeni. Sve preko toga predstavlja napor, a posebno za osobe koje već imaju srčane probleme – objašnjava dr Balević.
Za lakše podnošenje vrućina savetuje dobar san, kontrolu stresa, laganu ishranu i dovoljan unos tečnosti.
– Tokom toplih dana gubimo mnogo elektrolita. Važni su magnezijum i kalijum, koji se mogu nadoknaditi kroz pravilnu ishranu i po potrebi uz savet lekara.
Voda je najbolji izbor
Preporuka za zdrave osobe je da dnevni unos vode bude prilagođen telesnoj težini.
– Potrebno je oko 20 do 30 mililitara vode po kilogramu telesne težine dnevno. Mislim isključivo na vodu, a ne na sokove ili druga pića – navodi dr Balević.
Osobe koje piju kafu trebalo bi dodatno da nadoknade tečnost.
Posebno upozorava na energetska pića.
– Ona sadrže velike količine kofeina i šećera. Mogu kratkotrajno dati osećaj energije, ali kasnije dovode do malaksalosti, pada pritiska, pa čak i nesvestice.
Kod pacijenata sa srčanom slabošću količina tečnosti određuje se individualno, u zavisnosti od telesne težine, stanja srca i rada drugih organa, posebno bubrega.
Manje soli, više brige o srcu
Natrijum iz soli zadržava vodu u organizmu i može povećati krvni pritisak.
– Ne bi trebalo unositi više od pet grama soli dnevno, što je približno jedna kafena kašičica. Sve preko toga može predstavljati problem, naročito kod osoba koje imaju hipertenziju ili srčane bolesti – kaže dr Balević.
Šetnja je najbolja fizička aktivnost tokom leta
Tokom velikih vrućina fizičku aktivnost treba prilagoditi vremenskim uslovima.
– Najbolje je šetati ujutru ili uveče, kada temperature padnu. Preporučujem lagane, kontinuirane šetnje oko 40 minuta, najmanje pet puta nedeljno – savetuje.
Dodaje da naporni treninzi i trčanje na visokim temperaturama mogu biti dodatno opterećenje za srce.
Prevencija čuva srce
Dr Balević naglašava da su preventiva i redovne kontrole ključne.
– Osobe starije od 25 godina trebalo bi jednom godišnje da obave kardiološki pregled. Važne su i osnovne analize – krvna slika, šećer, masnoće i kontrola krvnog pritiska.
Najbolja zaštita srca, kaže, jeste kombinacija zdravih navika.
– Dobar san, dovoljna količina vode, kontrola stresa, pravilna ishrana, fizička aktivnost i redovne kontrole predstavljaju ono što možemo da uradimo za svoje srce tokom cele godine – zaključuje dr Milijana Balević.
