SAVREMENI NAČIN ŽIVOTA: KADA POSAO POČNE DA UGROŽAVA ZDRAVLJE
Savremeni način života doneo nam je brojne pogodnosti, ali i nove rizike po zdravlje. Dugotrajno sedenje, rad pred ekranima, stres, nedostatak fizičke aktivnosti, neadekvatan san i loše životne navike postali su svakodnevica velikog broja ljudi.
O tome kako radno mesto utiče na naše zdravlje, kako prepoznati hronični umor i profesionalni stres, ali i koliko su san, ishrana, kretanje i svakodnevne navike važni za očuvanje zdravlja, u emisiji „Hipokrat“ govorio je dr Dušan Vešović, specijalista medicine rada i farmacije.
SAVREMENO RADNO MESTO – NOVI FAKTORI RIZIKA
Prema rečima dr Vešovića, faktori rizika na radnom mestu značajno su se promenili u odnosu na period od pre nekoliko decenija. Danas veliki broj ljudi radni dan provodi ispred računara, zatim sedi u prevozu, a nakon posla ponovo kod kuće.
Takav način života može doprineti pojavi bolova u leđima, ali i različitim metaboličkim promenama u organizmu.
Zato je važno pronaći način da se tokom dana uvede više kretanja. To može biti šetnja tokom pauze, silazak iz prevoza nekoliko stanica ranije ili jednostavno korišćenje svakog slobodnog trenutka za fizičku aktivnost.
Dr Vešović savetuje i redovne kratke pauze tokom rada za računarom, kako bi se odmorilo čulo vida.
KADA UMOR POSTAJE PROBLEM?
Hronični umor ne nastaje preko noći. Dugotrajni stres, nedostatak odmora i neadekvatne životne navike mogu godinama stvarati podlogu za različite zdravstvene probleme.
Kod profesionalnog stresa i sindroma izgaranja mogu se javiti umor, gubitak koncentracije, smanjena produktivnost, problemi u komunikaciji sa kolegama i osećaj da osoba više ne može da odgovori na svakodnevne radne obaveze kao ranije.
Dr Vešović upozorava da zdravstveni problem najčešće ne nastaje zbog jednog stresnog dana ili jedne neprospavane noći. Govoreći o dugotrajnim posledicama stresa i loših životnih navika, napravio je poređenje sa čašom koja se puni kap po kap.
„Kada se desi da kap prelije čašu, zapravo ne dolazi do problema zbog te poslednje kapi. Čaša je već bila puna“, slikovito je objasnio dr Vešović.
Kako ističe, upravo zato je važno reagovati na prve signale organizma, a ne čekati da problem postane ozbiljan.
„Organizam šalje signale. Nekad te signale prepoznamo, a nekad ih ignorišemo. Kada ih prepoznamo, trebalo bi da odemo kod doktora i vidimo koji je uzrok problema“, naveo je.
ZAČARANI KRUG UMORA I STRESA
Jedan od problema savremenog čoveka jeste i neadekvatan odmor. Osoba koja se svakog jutra budi umorna, takva odlazi na posao, gde se suočava sa novim obavezama i stresom, može vrlo brzo da se nađe u začaranom krugu.
„Kada smo umorni, odlazimo na posao, tamo akumuliramo novu količinu stresa i novih nezavršenih poslova. Tako zapadamo u jedan začarani krug iz kojeg je teško izaći“, rekao je dr Vešović.
Zbog toga je kvalitetan san jedan od važnih temelja zdravlja. Važno je imati redovan ritam spavanja, smanjiti korišćenje telefona i drugih ekrana pred odlazak u krevet i omogućiti organizmu dovoljno vremena za odmor.
KOLIKO KAFE JE PREVIŠE?
Umor često pokušavamo da nadoknadimo kafom, ali preterano i kasno konzumiranje kofeina može dodatno otežati uspavljivanje.
Dr Vešović navodi da druga kafa, ukoliko je pijemo, ne bi trebalo da bude kasno popodne, kako bi organizam imao dovoljno vremena da razgradi kofein pre odlaska na spavanje.
Problem nije samo kafa. Kasna i intenzivna fizička aktivnost takođe može razbuditi organizam, zbog čega osobama koje imaju problem sa snom savetuje da trening, kada god je moguće, obave ranije tokom dana.
SAN, ISHRANA I KRETANJE
Kvalitetan san nije jedini važan faktor. Za očuvanje zdravlja neophodna je kombinacija odmora, pravilne ishrane i fizičke aktivnosti.
Dr Vešović ukazuje i na značaj večernjeg obroka, koji bi trebalo da bude lagan i dovoljno rano kako digestivni sistem ne bi bio dodatno opterećen tokom noći.
Sa druge strane, početak radnog dana ne bi trebalo da se zasniva samo na kafi i drugim stimulansima. Organizmu je potrebna odgovarajuća energija, zbog čega je važan i kvalitetan doručak koji obezbeđuje potrebne hranljive materije.
KADA JE VREME ZA LEKARA?
Nesanica i iscrpljenost ne bi trebalo da se prihvate kao nešto što je jednostavno „normalno“ u savremenom životu.
Ukoliko problem sa spavanjem traje duže vreme, važno je potražiti savet lekara i utvrditi njegov uzrok, umesto da se problem pokušava rešavati samostalnim uzimanjem lekova ili povećavanjem količine kafe.
Organizam nam, kako ističe dr Vešović, šalje signale. Važno je da ih prepoznamo na vreme.
ZDRAVLJE SE ČUVA SVAKODNEVNIM IZBORIMA
Savremeni način života ne možemo u potpunosti da promenimo, ali možemo da promenimo neke svoje navike.
Više kretanja tokom dana, kvalitetan san, pravilnija ishrana, umeren unos kofeina, dovoljno odmora i pravovremeno reagovanje na prve znake iscrpljenosti mogu biti važni koraci u očuvanju zdravlja.
Jer, kako je slikovito poručio dr Dušan Vešović, problem često ne nastaje zbog poslednje kapi – već zato što je čaša već bila puna.
Dr Dušan Vešović, specijalista medicine rada i farmacije, bio je gost emisije „Hipokrat“.
