HIPOKRAT: Mentalno zdravlje ne sme biti tema o kojoj se ćuti
Šizofrenija je ozbiljna, hronična mentalna bolest, ali pravovremeno prepoznavanje simptoma i odgovarajuće lečenje mogu značajno da poboljšaju kvalitet života obolelih. O ovoj važnoj temi u emisiji „Hipokrat“ govorila je dr Sanja Kalaba, specijalista psihijatrije sa Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“.
Prema njenim rečima, šizofrenija je vrsta psihoze koju karakteriše izmenjen doživljaj stvarnosti, poremećaj mišljenja, emocija i ponašanja. Procene pokazuju da od šizofrenije u Srbiji živi između 60.000 i 80.000 ljudi, što je približno jedan odsto populacije.
Prvi znaci bolesti najčešće se javljaju u kasnoj adolescenciji i ranoj mladosti. Kod muškaraca se bolest uglavnom ispoljava nešto ranije, dok se kod žena češće javlja krajem dvadesetih ili početkom tridesetih godina.
„Prvi alarm je kada funkcionisanje osobe počne da trpi“, objašnjava dr Kalaba. To može da se vidi kroz pad uspeha u školi ili na fakultetu, povlačenje iz društva, gubitak interesovanja za aktivnosti koje su ranije pričinjavale zadovoljstvo, zapostavljanje lične higijene i promene u komunikaciji.
Doktorka naglašava da genetika ima značajnu ulogu, ali da postojanje šizofrenije u porodici ne znači da će dete neminovno oboleti. Na razvoj bolesti mogu uticati i različiti faktori iz okruženja, uključujući stres.
Posebno je važno, ističe dr Kalaba, što ranije potražiti stručnu pomoć.
„Rano uočavanje bolesti i pravovremena reakcija značajno poboljšavaju prognozu za dalje“, poručuje ona.
U dijagnostici se pažljivo analiziraju podaci koje daje sam pacijent, ali i informacije koje pruža porodica. Po potrebi se rade i dodatne pretrage kako bi se isključili drugi, organski uzroci simptoma.
Govoreći o simptomima, dr Kalaba objašnjava da postoje pozitivni i negativni simptomi. Među najpoznatijim pozitivnim simptomima su halucinacije i sumanute ideje, dok se negativni mogu ispoljiti kroz povlačenje, nedostatak volje, smanjenu komunikaciju i gubitak interesovanja.
Halucinacije predstavljaju poremećaj opažanja – osoba može čuti, videti ili osetiti nešto što drugi ljudi ne opažaju. S druge strane, deluzije predstavljaju poremećaj mišljenja i mogu uključivati uverenja o proganjanju, odnosima, veličini ili druge ideje koje nisu u skladu sa realnošću.
Jedna od čestih predrasuda jeste da su osobe sa šizofrenijom sklone nasilju i kriminalu. Dr Kalaba upozorava da takva generalizacija nije tačna. Osobe sa ovom bolešću mogu imati različite probleme, uključujući povećan rizik od samoubistva, ali sama dijagnoza ne znači da je osoba nasilna ili opasna.
Savremena psihijatrija danas raspolaže različitim mogućnostima lečenja, uključujući antipsihotike novijih generacija. Terapija se prilagođava svakom pacijentu, uz praćenje efekata i mogućih neželjenih reakcija.
Posebno je važno da pacijenti ne prekidaju terapiju samoinicijativno. Kako objašnjava dr Kalaba, kada se pacijent nakon stabilizacije oseti dobro, može pomisliti da mu lekovi više nisu potrebni. Međutim, prekid terapije može dovesti do ponovnog pogoršanja i povratka simptoma.
Na kraju razgovora, dr Kalaba podseća da mentalno zdravlje ne sme biti tema o kojoj se ćuti i da osobe koje se bore sa mentalnim poremećajima nisu ništa manje vredne od ljudi koji imaju bilo koje druge zdravstvene probleme.
„Treba da imamo i vida i sluha za ove ljude koji tešku muku vode u dobrom delu svojeg života“, poručila je dr Sanja Kalaba u emisiji „Hipokrat“.
