DR DRAGAN BOGDANOVIĆ: Bez preke potrebe pacijenti ne bi trebalo da idu na rendgen, niti na skener

“Otac” radiologije, koja je danas moderna grana medicine, je Vilhelm Кonrad Rendgen, koji je 8. novembra 1895. godine, pronašao iks zrake, danas poznate kao rendgenski zraci.

-Praktično, kao da otvorimo prozor na ljudskom telu da bismo videli šta se dešava. Koristimo moderne aparate i uređaje, da bismo što ranije postavi dijagnozu, kako bi pacijenti počeli da se leče što pre i kako bi što lakše ozravili – kazao je načelnik Službe za radiološku i ultrazvučnu dijagnostiku u Opštoj bolnici u Jagodini doktor Dragan Bogdanović, radiolog Opšte bolnice u Jagodini.

RENDGEN APARAT

Rendgen aparat koristi jonizujuće zračenje, koje, sem tih korisnih, ima, naravno, i štetno dejstvo. Opšte je poznato da dugo izlaganje sunčevoj svetlosti može da dovede do opekotina na našem organizmu. A jedan snimak pluća, na primer, je kao da se pacijent bez prestanka nekoliko dana izlagao suncu. Znači, nije toliko opasan, ali, da bi se rendgen koristio pravilno i bez imalo posledica, lekar treba da odluči da li je to potrebno ili ne.

-Znači, kada se koristi na pametan način, rendgen nije opasan po zdravlje pacijenata. Međutim, imamo slučajeve kada iz anamneze vidimo da neko uopšte ne treba da se, da kažem “slika”, i onda saznamo da su pacijenti od svojih izabranih lekara sami tražili da ih pošalju na neko snimanje kod nas. Kao radiolozi, imamo pravo da odbijemo pregled i da pacijentu objasnimo da to nije u njegovom interesu i da treba da primeni neku drugu dijagnostičku, manje opasnu, metodu po njihovo zdravlje – poručio je dr Bogdanović i dodao da pacijenti ne treba da misle da neko neće da ih pošalje na snimanje iz drugog razloga.

SKENER

Što se tiče skenera, on je mnogo detaljnija i pouzdanija dijagnostička metoda, koja daje mnogo više podataka o samoj dijagnozi, stanju organizma, ali je problem što koristi mnogo, mnogo veću količinu jonizujućeg zračenja od rendgena.

-Sastavljen je iz mnogo većeg broja izvora tih zračenja koji prolaze kroz ljudsko telo i pošto koristi mnogo veće zračenje, mnogo je štetniji od rendgena. Zbog toga treba da se koristi u opravdanim indikacijama, ponavljam, kada to traži lekar-specijalista nakon nekih prethodnih diagnostičkih metoda – istakao je dr Bogdanović i naglašava da bez preke potrebe pacijenti ne bi trebalo da idu na rendgen, niti na skener.

MAGNETNA REZONANCA

Magnetna rezonanca, smatra gost dr Jasmine Spasojević, najbezbednija je od svih tih dijagnostičkih metoda, ona ne koristi jonizujuća zračenja, već magnetno polje, radiofrekventne talase i digitalnu obradu podataka, te je potreban kompjuter.

-Magneta rezonanca postavlja mnogo bolju dijagnozu u odnosu na skener, pre svega, kad je u pitanju mozak, kičmena moždina, odnosno kičmeni stub, zlobovi i meka tkiva. Zato pacente koji žele da rade, recimo, skener kičme, kolena ili stopala, savetujemo da je mnogo bolje da odrade magnetnu rezonancu, jer daje mnogo više podataka i mnogo je bezbednija. Jedini problem je što pregled traje malo duže i što je prostor gde se pacijent smešta skučeniji, što može da bude problem kod ljudi koji pate od klaustrofobije, odnosno straha od zatvorenog prostora – naveo je dr Bogdanović i dodao da se ona ne koristi za grudni koš, za koji se koristi skener.

TRUDNICE

Кada su u pitanju trudnica, pravilo je da se ne koristi kompjutirizana tomografija ako ako nije nužno, ali ukoliko je ugroženo zdravlje trudnice, odnosno tog ploda fetusa u njoj, onda se ne gleda da li je zračenje štetno ili nije.

-Tu se onda spašava glava, znači postavlja se dijagnoza. Naravno, mi tada uvek imamo olovne kecelje, štitnike koji služe da se pokrije taj deo. Ako se, recimo, slika glava majke, odnosno trudnice, buduće majke, onda se uvek stavi, na primer, na stomak, olovna kecelja koja od zračenja koliko-toliko štiti direktno plod, odnosno fetus. Zato imamo neke druge metode, kao što su ultrazvučna diagnostika, pa i magnetne rezonanca, koje su bezbedne kako po trudnicu, tako i po plod – pojasnio je dr Bogdanović.