STAROVIĆ: Predlog Zakona o koheziji važan iskorak u pravcu budućeg članstva u EU
Ministar za evropske integracije Nemanja Starović ocenio je danas da predlog Zakona o koheziji, koji je usvojila Vlada, predstavlja veoma važan iskorak u pravcu budućeg članstva Srbije u Evropskoj uniji.
Podsetimo da je Vlada Republike Srbije 7. februara 2026. godine usvojila predlog Zakon o koheziji kojim se predviđa uspostavljanje i funkcionisanje sistema za upravljanje kohezionom politikom, time postavljajući pravni osnov za izgradanju sistema efikasnog i delotvornog upravljanja fondovima namenjenim za osiguravanje negovane ekonomske i socijalne kohezije unutar zemlje. To bi omogućilo usmeravanje resursa i investicija ka manje razvijenim oblastima, sa fokusom na poboljšanje infrastrukture, podršku malim i srednjim preduzećima, ulaganje u istraživanje i razvoj, poboljšanje pristupa obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti i stvaranje mogućnosti za zapošljavanje, stvarajući tako uravnoteženiju i prosperitetniju nacionalnu ekonomiju.
„Kada se na sednici Narodne skupštine, verujem, usvoji taj zakon, bićemo prva država kandidat koja je na jedan sveobuhvatan i celovit način uredila upravo tu oblast, pripremajući se za dan punopravnog članstva, kada će i taj zakon biti u svojoj punoj primeni“, rekao je Starović za Tanjug.
Ideja zakona je izgradnja administrativnih kapaciteta kojima bi, po danu punopravnog članstva, Srbija bila u mogućnosti da sa visokim stepenom efikasnosti povlači sredstva iz kohezionih fondova EU, umesto da povlači tek 20 do 30 odsto raspoloživih sredstava, nalik na neke druge države tokom njihovi prvih godina članstva.
„Mislim da je to najbolji primer toga šta su zadaci i šta je polje delovanja operativnog tima. Mi na taj način, kroz rad operativnog tima, a recimo, Zakon o koheziji je deo uslova za otvaranje i zatvaranje poglavlja 22, koje je deo klastera 5 – mi idemo u susret, mi sprovodimo svojevrstan front loading“, rekao je Starović.
On je objasnio da je to ona procedura koja je u decembru pokrenuta od strane Evropske komisije i 26 država članica za Ukrajinu.
„Ukrajina ne može da formalno otvori ni jedan klaster, zbog toga što postoji politička blokada jedne države članice. I sada su oni doneli odluku da simuliraju, kao da su klaster 1, 2 i 6 otvoreni, da zajedno sa komisijom rade na legislativi, zakonima, podzakonskim aktima, dizanju administrativnih kapaciteta Ukrajine da u onom momentu kada se ukloni politička blokada, ili se prevaziđe, oni mogu da preskoče 3 stepenice odjednom“, rekao je Starović.
On je objasnio da je to ono što Srbija sad radi, kroz delovanje novog operativnog tima za evropski put Srbije. Dodao je da je jedan od zadataka operativnog tima sadržajno informisanje javnosti o koristima, koje smo već do sada imali, napredovanja na putu ka članstvu u EU i onoga šta nas na kraju tog puta čeka.
Dodao je da je operativni tim formiran sa idejom da se na efikasan način uvežu tri dimenzije – dimenzija političkog uključivanja, tehničkog sprovođenja i diplomatske komunikacije.
Objasnio je da je nekadašnji koordinacioni tim zamenjen novim operativnim timom od 10 članova.
Govoreći o podršci za pristupanje EU među građanima, naveo je da se tokom ankete, sprovedene decembra prošle godine, 47 odsto izjasnilo da bi na referendumu glasalo za ulazak u EU, 35 odsto je odgovorilo negativno, a 14 odsto ne bi izašlo na referendum. Starović je rekao da bi prema ovim podacima imali relativnu većinu kada bi se hipotetički taj referendum zaista danas održao.
Na pitanje da li će Srbija dobijati manje sredstava iz Fonda rasta za Zapadni Balkan ukoliko ne revidira set nedavno usvojenih pravosudnih zakona, Starović je odgovorio da postoje određene kritike iz Evropske komisije koje se pre svega odnose na proceduru donošenja ovih zakona.
„Budući da je ovo bio poslanički zakon, on nije prošao kroz proceduru Vlade Srbije, koja bi podrazumevala i slanje Evropskoj komisiji na komentare. Postoji i druga vrsta primedbi koje se odnose na sam sadržaj. Ministar (pravde Nenad) Vujić je bio prethodnih dana u Briselu kako bi adresirao tu vrstu kritika koje dolaze, mislim da je otvorio jedan dobar i kvalitetan dijalog i sa komesarom za pravosuđe i sa generalnim direktorom direktorata za proširenje“, rekao je Starović.
Dodao je da će Srbija u najkraćem roku poslati ovaj paket zakonskih izmena na ex post analizu Venecijanske komisije, čije mišljenje, kako kaže, Srbija uvek uvažava i dodao da će kroz intezivni dijalog prihvatiti i primeniti korekcije komisije, ali i unapređenja u tim zakonima ukoliko se pojavi preka potreba za to.
Na pitanje da li je Srbija donošenjem seta pravosudnih zakona dobila i treći uslov za otvaranje klastera 3, Starović je odgovorio da je Srbija svesna da postoje kritike i zabrinutosti, ali da država te kritike i adresira.
Izvor: Agencija Tanjug
